Sigurna sam da po naslovu nadolazeće lavine reči uočavate mogućnost da ova tema postane serijska, učestala, redovna čak! Mislim isključivo na MENTAL HAIRBALL deo, a volumen i tematiku priče odrediće tok misli koje se vremenom nakupljaju i formiraju oblike koji se nikako ne uklapaju u puzzle mog razuma.
Blogeri i saradnja s PR-om beauty, fashion, lifestyle brendova čini se ostvarenjem najslađeg sna i često biva vodeća motivacija za pokretanje bloga... tamo negde, za ubuduće. Pojedincima. I to je u redu. Svako je drugačiji i svakoga pokreću drugačije iskre. Ovim člankom ne želim secirati, raspravljati, ili suditi o nečijim motivima za pisanje bloga. Ono što želim jeste izneti... u biti, više verbalno povratiti (jer hairball...) nešto što me grebe, bode, čačka, golica, peče već duže vreme...
Živimo u eri popriličnih turbulencija, a ja bih se malo zadržala na finansijskom momentu. Novac vrti gde burgija neće, rekao je neko nekada i bio je u pravu. Na žalost, zbog ovakve filozofije trpimo posledice koje su, po mom mišljenju, poprilično bespotrebne, ali opet... ko sam ja da sudim nečijim motivima. Lagala bih ako bih napisala da ne volim novac. Novac je faktor kojim sebi i sebi bližnjima mogu osigurati osnovne stvari za pristojan život. Prilika za zaraditi više novca uvek je izvrsna stvar, naročito ako je izvor dodatnih finansija upravo vaš hobi, nešto što i ne doživljavate kao posao (da, znam, i bloganje je posao koji iziskuje višečasovno ulaganje sebe, resursa i vremena), već kao obavezu koja vas beskrajno ispunjava i rezultira višestrukim zadovoljstvom po vas i sve te divne ljude koji vas prate i koji vam veruju.
I ako vam nekim slučajem nije jasno kuda ciljam celom pričom, evo pitanja koje me muči: Šta kad se pred vašu reputaciju, dostojanstvo, rad i trud stavi ponuda koja se kosi sa svim načelima kojima se vodite u životu, u bloganju?
PR je (jedna od) arterija brenda. Možete imati najbolji proizvod na svetu, ukoliko marketing strategija prema ciljanom tržištu nije razrađena i definisana, a pritom ste zanemarili PR- kompletna priča može se strmoglaviti niz liticu planine ponude i potražnje. Da ne komplikujem previše, PR ili odnosi s javnošću, odeljenje su koje zapošljava pojedince izvrsnih komunikacijskih i organizacijskih veština (između ostalog), pojedince koji će uspostaviti most potpore između brenda i javnosti, potrošača, promo medija, te se pobrinuti održati i proširiti dobar ugled i poverenje. Kako sam svojim poslom usko vezana za marketing, jako mi je zanimljivo posmatrati i biti deo različitih pristupa različitih PR-ova. Mene lično fascinira uljudnost, otvoren i konkretan pristup s konkretnim predlozima za saradnju, a ono što me automatski odbija je, pogađate- sve suprotno tome. U poslednjih nekoliko meseci ponude za saradnju dolaze mi puno češće nego što je bio slučaj ranije, ali kvantitet nije uvek i kvalitet. Jako me raduje videti kako se spektar brendova koji su prepoznali vrednost mog bloga iz dana u dan širi, ali upravo u tom moru predloga i ponuda dogodile su se situacije koje su me ostavile u laganom šoku! Verujem da će se pojedinci na ovo nasmejati, ali imajte na umu da ne doživljavamo svi jednako iste stvari. Naime, od svih bisera najdraži su mi oni u kojima se meni kao blogeru, autoru, živom testeru, fotografu, editoru, stilisti, HTML kopaču po kodovima, dizajnu... i tako dalje, javi poznati brend s ponudom da svoje znanje i kreativnost, vreme i resurse izaranžiram u blog post, na svoj blog postavim baner tog brenda i napišem ISKLJUČIVO NAJPOZITIVNIJU RECENZIJU NA SVETU IKADA, bez da proizvod realno isprobam... jer brend je poznat, ima tradiciju kvalitete, ko sam ja da stavljam upitnik na sve to. Ovakva ponuda propraćena je finansijskim zaključkom u iznosu od 40-200$. Najpozitivniju recenziju?!?!?! Bez da imam pojma o čemu pišem? ... Hmm, wait a minute!
Pronašla sam se u razmišljanju kako je možda došlo do problema u razumevanju usled jezičkih barijera, ili sličnog, ali kad su se moguće ''barijere'' uklonile postala sam svesna beskrupuloznosti cele priče. I u momentu odbila svaku mogućnost dogovora, ili razgovora.
Brendovi čije banere vidite na blogu su brendovi s kojima sarađujem dugi niz godina. To su brendovi čiji je PR bez pogovora ispoštovao samo jedan uslov koji imam, a to je da svaka recenzija bude napisana iskreno, subjektivnim iskustvom- objektivnog stava (jer iskustvo korišćenja, nošenja, konzumiranja je isključivo moje), bez uvjetovanja vremenom (jer ja ne mogu opisati delovanje preparative u 5 dana), osim ako se radi o dekorativi i o kolekciji koja je limitirana i dostupna ograničeni period; u ovom slučaju mi niko ne treba objašnjavati kako se postaviti jer sam svesna da pisanje o LE kolekciji 3 meseca nakon što je napustila prodajne police nema smisla.
Ponovo bih se vratila na finansijski momenat jer sam sigurna kako će biti komentara poput: Ok, da ti je ponuđeno više od 200$, sigurno bi pristala! Ili: 200$! Koliko je tebi dovoljno za to malo piskaranja i fotkanja? Znaš li da je to prosečna plata... Ili: Gramziva si, šta zamišljaš da si?!...
Da mi se ponudi 1000$ za pisanje pod gore opisanim uslovima, ja ne bih pristala. Vaše je da verujete, ili ne, moje je da izgovorim ovo na sav glas. Moje vaspitanje, kultura i pre svega moral funkcionišu na način da od mene čine osobu koja ne podnosi nepoštenje. Varanje, laganje, promovisanje dugoročno štetnog modela ponašanja. Ja ne bih mogla živeti sama sa sobom kada bih prekršila svoja načela, jer to sam ja. Takva sam. Imam preko 30 godina i nema šanse da me se menja! Ni po koju cenu. Možda sam magarac. Ili, kako god da se zove ženski magarac... Neko bi na ovakve uslove pristao i ok, svako ima pravo da svoj život plete po šabloni koja mu odgovara.
Ono što me kao autorku bloga jako iritira jeste ponižavanje predlozima koji diskriminišu sav uložen trud i rad, te ucenjivanje i ponižavanje u slučaju da kažem NE. Ovu priču započela sam iz drugačijih pobuda, svojim sopstvenim novcem, ulažući u veliki broj artikala o kojima sam pisala (jer saradnje se nisu dogodile preko noći, niti sam bila spremna prihvatiti svaku). Od prvog dana bloganja, broj poseta se uvećavao, a time i broj redovnih čitatelja. Ljudi koji u svom danu prepunom obaveza pronađu trenutak za sebe i taj trenutak odluče podeliti sa mnom. S mojim mudrolijama, iščitavajući ono što sam ja napisala, slikala ili snimila. I to, ljudi moji, nema cenu. Zamislite šta bih i kakva bila da tim istim ljudima serviram priču o proizvodu(ima) koji realno nisam niti probala, videla, pipnula, ali sam priču naplatila... i nek' ide život, kao da će oni znati :) I te kako će znati! Možda ne u datom momentu, ali vreme uvek otvara i najskrivenije karte ;)
![]()
Za sam kraj ove priče ostavila bih poruku svim onim lenjim PR-ovcima koji svojim ponašanjem, nezalaganjem i neraspolaganjem osnovnim informacijama sramote brend za koji rade, a svakom bahatošću trajno šire loš glas o kompaniji i sebi. Biti PR nije lagan posao (a koji posao je?), ali ako već želite uspostaviti saradnju s beauty, lifestyle, food, fashion blogerima napravite sledeće:
* pametno birajte blogere i autore s kojima želite sarađivati; ukoliko želite konzistentnost, blagovremenost objava i korektnost u poštovanju dogovora od strane autora (a na to imate puno pravo ako ste na vreme obezbedili sve resurse za nastanak jednog PR ili sponzorisanog blog posta). Često PR bira autore prema preporuci ili popisu dobijenom od trećeg lica- moja savet je: istražujte više!
* posetite odabrane, zanimljive blogove, dajte si vremena, čitajte, razumite filozofiju pisanja i razmišljanja njihovih autora.
* pročitajte osnovne informacije o autoru bloga; možda vama kao pojedincima nisu od goruće važnosti, ali su odlična uvertira u korektan, dugotrajan odnos (moj primer: javljanje PR-a brenda iz Hrvatske s napomenom kako su zainteresovani za saradnju, ali ne mogu mi poslati što bi želeli jer živim u Srbiji... About This Blog stranicu napisala sam, valjda, iz dosade... ).
* blogeri nisu reklamne agencije, pa ako im već tražite postavljanje banera ili reklame, nemojte se zgražavati nad brojkama koje vam pošalju (mislim na novac). Istražujte, pitajte, čitajte, u ''svetu'' je ovo posve normalna stvar, da ljudi zarađuju od bloga, a cena za reklamu ili baner nije topla reč.
* ako već dogovorite posao (jer ako plaćate za nečije pisanje, to je već ozbiljan posao), pobrinite se da obezbedite sve resurse, jer vi ste ti koji ste inicirali sponzorstvo, reklamu, plaćenu objavu (dakle, pošaljite proizvode, dogovorite vremenske rokove, itd). Trebam li pisati posebno da bi bilo u redu da ispunite i svoje finansijske obaveze na vreme?
Ovaj članak produkt je samo mojih misli koje se temelje na višemesečnim iskustvima, posmatranju i osluškivanju događaja u mojoj okolini. Nisam ga napisala ni pod čijim uticajem, niti u nameri napada ili vređanja bilo koga. Kao individua, a potom i bloger imam puno pravo izraziti svoje mišljenje na temu određenih situacija i dešavanja, bez klevetanja ili potenciranja negativnih odnosa. Moja razmišljanja ne moraju se slagati s vašim, upravo u tome i je sva magija- ljudi smo, različiti smo, svako od nas vodi se drugačijim životnim merilima, motivima, ciljevima. I to je apsolutno normalno. No, ono što meni nije normalno i što na ovom blogu ne mogu, niti želim sadržajno ponuditi jeste priča o nečemu što nisam realno videla, iskusila, doživela. Ni po koju cenu; 20 ili 20.000 bilo čega, neke stvari ne mogu se kupiti, a pojedini gorki ukusi ne mogu se tako lako isprati. Ukoliko u budućnosti na ovom blogu dođe do objave koja će biti sponzorisana, znajte da ću to sa zadovoljstvom istaknuti jer će to biti članak o nečemu u što zbilja verujem i mislim da je dobro, a vi ćete biti ti koji će, na temelju mojih utisaka, zaključiti ima li u tome istine, ili ne.
Pronašla sam se u razmišljanju kako je možda došlo do problema u razumevanju usled jezičkih barijera, ili sličnog, ali kad su se moguće ''barijere'' uklonile postala sam svesna beskrupuloznosti cele priče. I u momentu odbila svaku mogućnost dogovora, ili razgovora.
Brendovi čije banere vidite na blogu su brendovi s kojima sarađujem dugi niz godina. To su brendovi čiji je PR bez pogovora ispoštovao samo jedan uslov koji imam, a to je da svaka recenzija bude napisana iskreno, subjektivnim iskustvom- objektivnog stava (jer iskustvo korišćenja, nošenja, konzumiranja je isključivo moje), bez uvjetovanja vremenom (jer ja ne mogu opisati delovanje preparative u 5 dana), osim ako se radi o dekorativi i o kolekciji koja je limitirana i dostupna ograničeni period; u ovom slučaju mi niko ne treba objašnjavati kako se postaviti jer sam svesna da pisanje o LE kolekciji 3 meseca nakon što je napustila prodajne police nema smisla.
Ponovo bih se vratila na finansijski momenat jer sam sigurna kako će biti komentara poput: Ok, da ti je ponuđeno više od 200$, sigurno bi pristala! Ili: 200$! Koliko je tebi dovoljno za to malo piskaranja i fotkanja? Znaš li da je to prosečna plata... Ili: Gramziva si, šta zamišljaš da si?!...
Da mi se ponudi 1000$ za pisanje pod gore opisanim uslovima, ja ne bih pristala. Vaše je da verujete, ili ne, moje je da izgovorim ovo na sav glas. Moje vaspitanje, kultura i pre svega moral funkcionišu na način da od mene čine osobu koja ne podnosi nepoštenje. Varanje, laganje, promovisanje dugoročno štetnog modela ponašanja. Ja ne bih mogla živeti sama sa sobom kada bih prekršila svoja načela, jer to sam ja. Takva sam. Imam preko 30 godina i nema šanse da me se menja! Ni po koju cenu. Možda sam magarac. Ili, kako god da se zove ženski magarac... Neko bi na ovakve uslove pristao i ok, svako ima pravo da svoj život plete po šabloni koja mu odgovara.
Ono što me kao autorku bloga jako iritira jeste ponižavanje predlozima koji diskriminišu sav uložen trud i rad, te ucenjivanje i ponižavanje u slučaju da kažem NE. Ovu priču započela sam iz drugačijih pobuda, svojim sopstvenim novcem, ulažući u veliki broj artikala o kojima sam pisala (jer saradnje se nisu dogodile preko noći, niti sam bila spremna prihvatiti svaku). Od prvog dana bloganja, broj poseta se uvećavao, a time i broj redovnih čitatelja. Ljudi koji u svom danu prepunom obaveza pronađu trenutak za sebe i taj trenutak odluče podeliti sa mnom. S mojim mudrolijama, iščitavajući ono što sam ja napisala, slikala ili snimila. I to, ljudi moji, nema cenu. Zamislite šta bih i kakva bila da tim istim ljudima serviram priču o proizvodu(ima) koji realno nisam niti probala, videla, pipnula, ali sam priču naplatila... i nek' ide život, kao da će oni znati :) I te kako će znati! Možda ne u datom momentu, ali vreme uvek otvara i najskrivenije karte ;)
* pametno birajte blogere i autore s kojima želite sarađivati; ukoliko želite konzistentnost, blagovremenost objava i korektnost u poštovanju dogovora od strane autora (a na to imate puno pravo ako ste na vreme obezbedili sve resurse za nastanak jednog PR ili sponzorisanog blog posta). Često PR bira autore prema preporuci ili popisu dobijenom od trećeg lica- moja savet je: istražujte više!
* posetite odabrane, zanimljive blogove, dajte si vremena, čitajte, razumite filozofiju pisanja i razmišljanja njihovih autora.
* pročitajte osnovne informacije o autoru bloga; možda vama kao pojedincima nisu od goruće važnosti, ali su odlična uvertira u korektan, dugotrajan odnos (moj primer: javljanje PR-a brenda iz Hrvatske s napomenom kako su zainteresovani za saradnju, ali ne mogu mi poslati što bi želeli jer živim u Srbiji... About This Blog stranicu napisala sam, valjda, iz dosade... ).
* blogeri nisu reklamne agencije, pa ako im već tražite postavljanje banera ili reklame, nemojte se zgražavati nad brojkama koje vam pošalju (mislim na novac). Istražujte, pitajte, čitajte, u ''svetu'' je ovo posve normalna stvar, da ljudi zarađuju od bloga, a cena za reklamu ili baner nije topla reč.
* ako već dogovorite posao (jer ako plaćate za nečije pisanje, to je već ozbiljan posao), pobrinite se da obezbedite sve resurse, jer vi ste ti koji ste inicirali sponzorstvo, reklamu, plaćenu objavu (dakle, pošaljite proizvode, dogovorite vremenske rokove, itd). Trebam li pisati posebno da bi bilo u redu da ispunite i svoje finansijske obaveze na vreme?
Ovaj članak produkt je samo mojih misli koje se temelje na višemesečnim iskustvima, posmatranju i osluškivanju događaja u mojoj okolini. Nisam ga napisala ni pod čijim uticajem, niti u nameri napada ili vređanja bilo koga. Kao individua, a potom i bloger imam puno pravo izraziti svoje mišljenje na temu određenih situacija i dešavanja, bez klevetanja ili potenciranja negativnih odnosa. Moja razmišljanja ne moraju se slagati s vašim, upravo u tome i je sva magija- ljudi smo, različiti smo, svako od nas vodi se drugačijim životnim merilima, motivima, ciljevima. I to je apsolutno normalno. No, ono što meni nije normalno i što na ovom blogu ne mogu, niti želim sadržajno ponuditi jeste priča o nečemu što nisam realno videla, iskusila, doživela. Ni po koju cenu; 20 ili 20.000 bilo čega, neke stvari ne mogu se kupiti, a pojedini gorki ukusi ne mogu se tako lako isprati. Ukoliko u budućnosti na ovom blogu dođe do objave koja će biti sponzorisana, znajte da ću to sa zadovoljstvom istaknuti jer će to biti članak o nečemu u što zbilja verujem i mislim da je dobro, a vi ćete biti ti koji će, na temelju mojih utisaka, zaključiti ima li u tome istine, ili ne.
Mental Hairball Vol. 1 - OUT!
